U okviru ove teme studenti prave kolekciju primera referentnih za aktuelnu fazu rada. Minimalan broj priloga je 3 za svakog studenta. Priloge struktuirati na sledeći način:
Primer:
Naziv ilustracije: Folie Escalier
Izvor: Zvanicna prezentacija La Villette-a, http://www.villette.com/votre-visite/architecture/
Naziv objekta, lokacija, autor, godina realizacije:
Les folies, Parc de la Villette, Paris, arch. Bernard Tschumi, 1986
Propratni tekst: Čumijevo delo poslužilo je kao inspiracija za naše nedavno istraživanje fenomena celularnosti, sa aspekta primenljivosti u arhitekturi i urbanizmu. Kao rezultat tog istraživanja nastao je sledeći rad: Les Folies Cellulaires – An Exploration in Architectural Design, Using Cellular Automata (link), objavljen na konferenciji Generative Art u Milanu (Italija), 2009. godine. Abstrakt: Inspired by Tschumi’s famous realization in the Parc de la Villette, the Authors explore the concept of cellular automata (CA), applied in architectural and urban design. The theoretical approach to the problem of cellular automata considers works of Krawczyk, Coates and other authors proposing various ways of using cellular automata in the design process, particularly in architectural design. The experimental activity is realized by the CA module of the software Fun3D which has been created to support generative processes in architectural design. The CA module of the software allows certain level of redesign of a basically cubic cell and other elements of a CA system, as well as combination of multiple cellular systems. A series of “follies” has been created in a design experiment with senior architecture students. The resulting designs retain some features of Tschumi’s follies (scale, type of context, coloristic approach, spatial interpretation) introducing and examining cellularity as a main creative idea. This paper is part of a continued research activity titled Generic Explorations, within the Faculty of Architecture, University of Belgrade. Referentan teorijski rad: Jacques Derrida: Point de folie — maintenant l’architecture (za Ivicu)
Primer:
Naziv ilustracije: Aero-foto Yokohama terminala
Izvor: Zvanicna prezentacijastudija FOA, http://www.f-o-a.net
Naziv objekta, lokacija, autor, godina realizacije:
Yokohama ferry terminal / Yokohama lučki terminal / ; Yokohama-Tokio, Japan; FOA / Foreign Office Architect - Farshid Moussavi i Alejandro Zaera Polo/; 2002.
Na međunarodnom konkursu iz 1994.-te godine, sa više od 600 prispelih radova, prvu nagradu osvaja rad britansko-španskog studija FOA.Za razliku od ostalih radova, naglašeno formalno i oblikovno orijentisanih, koji su temu lučkog terminala u konceptualnom smislu, pored obavezujućih funkcionalnih zahteva, tretirali pre svega kao potencijalni landmark- skulptoralni znak na tokijskoj obali, rad Foa studija predstavlja sintezu svih pretpostavljenih zahteva i elemenata, koja je rezultovala potpuno drugačijim i dotad neviđenim objektom.
Na svakom od nivoa koncipiranja jednog takvog objekta: kontekstualnom / spram okruženja u kome se nalazi/, programskom / u smislu namene i sadržaja koje obuhvata/, konstruktivnom, aspekta korišćenja / dominantno javni karakter objekta/ i konačno oblikovnom, autori prevazilaze pojedinačne okvire koji se mogu pretpostaviti na svakom od tih nivoa, integrišući ih u novu strukturu, hibridnu tipologiju-između javnog prostora, infrastrukturnog i arhitektonskog objekta.
Primer:
Naziv ilustracije: Seoul Masterplan - prva nagrada na konkursu za Yongsan International Business District (Seul, Južna Koreja)
Izvor: http://www.e-architect.co.uk/korea/yongsan_masterplan_seoul.htm
Naziv projekta, lokacija, autor, godina projekta i planirane realizacije:
Seoul Masterplan; Yongsan - Seul, Južna Koreja; Studio Daniel Libeskind; 2009-2024.
Autor: Xaveer De Geyter
Lokacija: Breda, Holandija
Datum izgradnje: 2001.godina
Površina lokacije: 1.01 ha
Površina prizemnih etaža: 33.420 m2
Izvor primera: ebook Density
Projekat se satoji od pet slobonostojećih objekata koji su međusobno povezani nizom javnih otvorenih prostora I parkinga. Svaki od objekta se otvara ka bašti. Parking je postavljen na koti +1.5 m .
Objekti su pozicionirani tako da imaju nezavisnu orijentaciju u odnosu na susedni objekat. Tako da I pored guste raspoređenosti, objekti ne zaklanjaju jedni druge. Glavni razlozlog ovakve orijentacije je potreba da se svim objektima obezbede dobre vizure, dovoljna insolacija, dostupnost parkingu, dostupnost bašti, ali i transparentnost cele kompozicije. Dispozicija formirana na takav način da je pogled svakog od objekta „uokviren“ drugim objektima. Tri objekta imaju po dva stana na etaži, četvrti ima pet stanova na jednoj etaži, dok je peti namenjena višem standardu stanovanja i ima samo jedan stan na etaži.
Primer je uzet kao referentan prvenstveno zbog svog odnosa sa okolinom. Formiranje javnih prostora i poluzatvorenih bašti se može delimično primeniti na lokaciji Olipm.
Interesantna je i dispozicija parkinga i njihovog rasporeda. Pošto je analizom lokacije Olimp zaključeno da nema dovoljno parking mesta, mogli bi se formirati blokovi koji kao uzor koriste način rešavanja parkinga sa ovog primera.
Varijebilnost rešenja u osnovi se može uzeti ako referentna za lokaciju Olimp.
Autori projekta: OMA; naziv projekta: BALTIC PEARL; lokacija: Rusija, Sankt Petesburg; godina:2005.g.
Predlog koji je OMA osmislila za ovu lokaciju se sastoji od dve trake. Na kraju svake od traka i na mestu njihovog ukrštanja nalaze se specijalni programski elementi, tzv. „attractor“. Ostatak prostora sačinjen je od različitih stambenih tipologija (¾), koje su grupisane u neke vrste klastera. Različiti preseci kroz ovu lokaciju pokazuju različite načine korišćenja zemljišta. Gustina stanovanja u trakama je veća, dok je gustina stanovanja u ostatku bloka manja.
Elementi su pozicionirani iznad predefinisanog generalnog rasporeda glavnih puteva I infrastructure.
Stambene četvrti se sastoje od serija klastera koji zatvaraju poluprivatne prostore, koji se nalaze u sastavu kolektivnog stanovanja. Ovakva dispozicija objekata i njima pripadajućih javnih prostora formira i prostor sa izraženim osećajem pripadnosti zajednici.
Javni prostori su povezani serijom pešačkih staza.
Na lokaciju u neposrednoj okolini stanice Olimp, mogu se primeniti neki od principa forniranja prostora koji i maju dominantno pešački karakter.
Takođe je interesantan i primenljiv princip formiranja prostora koji imaju određene dominantne pravce, pošto je u konceptu grupe koja radi na prostoru stanice Olimp formiranje pravaca ka Zvezdarskoj šumi i ka samom rekreativnom centru Olimp.
izvor:http://www.oma.eu/index.php?option=com_projects&view=project&id=526&Itemid=10
Naziv projekta: Freya Propertie s estate in Hirsteduester; autori: BIG architects; lokacija: Albertslund, Danska; tip projekta:urbanistička studija;
Projekat predviđa koncept gustog stanovanja. U posmatranoj zoni postoji veliki broj različitih varijanti atrijumskih kuća. Mreža zelenih „oaza“ formira tkivo koje povezuje celo područje. Tkivo sadrži staze za pešake, biciklističke staze, i prostor za rekreaciju ljubimaca. U okviru kompleksa se nalaze i prostori u kojima mogu da se održavaju različite vrste predavanja i javnih događaja. Drugi nivo mreže kanala i jezeraca, koji služe kao ne-mehanički biološki sistem za čišćenje sve otpadne vode. Svaka od pojedinačnih parcela se može dalje unapređivati i formirati održivu sredinu.
Iako projekat predviđa jednoporodične objekte, način na koji su objekti integrisani u zajednicu se može upotrebiti i na lokaciji oko buduće metro stanice Olimp.
Pošto je lokacija Olimp u neposrednoj blizini velikih rekreativnih kompleksa kao što je sam rekreativni centar i Zvezdarska šuma, od velikog je značaja da se sistem zelenih površina i održivih naselja proširi i na okolne blokove. U tom smislu se mogu preuzeti neki elementi ovog projekta posebno oni koji predviđaju formiranje javnih prostora koji su pristupačni svim korisnicima.
izvor:http://www.big.dk/projects/fre/fre.html
Kartal Pendik Masterplan
Lokacija: Istanbul, Turska, 2006.
Autor: Zaha Hadid, Patrik Schumacher, Bozana Komljenovic
Investitor: opstina u Istanbulu
Povrsina: 555ha (6 000 000 m²)
Kartal Pendik masterplanom napustene industrijske zone razvijaju se u novi centar Istanbula. Lokacija se nalazi na uscu nekoliko vaznih infrastrukturnih veza, ukljucujuci i glavni autoput koji povezuje Istanbul sa Evropom i Azijom. Integracija bocnih veza sa glavnom uzduznom osom stvara meku mrezu koja formira osnovni okvir za projekat. Razlicite tipologije odgovaraju na razlicite zahteve svakog dela lokacije. Stvara se nova arhitektonska mreza geometrijskih oblika. Kartal Pendik masterplan je dinamican sistem koji generise prilagodljiv okvir za urbane forme, balansiranje potrebe za prepoznatljivim i novo okruzenje sa pazljivom integracijom novog grada u postojece stanje.
Polozaj, denivelacije, centralno postavljen “vodeni trg” ka kome su usmereni objekti cine vezu izmedju datog primera i nase lokacije (blok 26, stanica Arena).
Kartal Pendik
Kartal Pendik
CAIRO EXPO CITY
Lokacija: Kairo
Investitor: GOIEF (General Organization of International Exhibitions and Fairs)
Autor: Zaha Hadid
Povrsina: 450.000 m ² (sajamske hale, konferencijski centar I povrsine mesovite namene)
Neobicni oblici Cairo Expo City-a su bili inspirisani topografijom doline Nila. Kako izlozbeni prostori zahtevaju najveci stepen fleksibilnosti, zeleli smo da strukturu Cairo Expo City-a povezemo sa okolnim egipatskim pejzazom. Za Cairo Expo City radilo se na tome da se dobije ta nespojivost i fluidnost u urbanom arhitektonskom konceptu. Sekundarne saobracajnice su usmerene ka glavnoj saobracajnici pravca sever-jug, kako bi se olaksao saobracaj publike tokom dogadjaja.
Denivelacije, efekat vode i kule koje naglasavaju ulaz u blok cine vezu ovog projekta sa projektom koji mi, tim 3, razradjujemo za blok 26 na Novom Beogradu.
Odabrani primer ilustruje urbanističko- kompoziciono rešenje Central parka u Britanskoj prestonici, projektovan za potrebe predstojećih Olimpijskih igara 2012. godine. Sam program je u najvećoj meri sportsko rekreativni, što je bio i zahtev naručioca projekta. Sportske hale i dvorane se povezuju međusobno i sa drugim sadržajima kao što su hotel, konferencijska sala, ugostiteljski objekti i drugi objekti komercijalnog tipa, sve prožeto međusobno i duboko utkano u urbano okruženje, obilato zelenilom. Na taj način se formira urbana matrica koja se prirodno uklapa u postojeći sklop, gde je zastupljeno stanovanje u velikom procentu. Primetna je velika izgrađenost matrice koja je u velikoj meri planirana, što predstavlja direktnu vezu
ovog prostora sa prostorom oko STAROG MERKATORA.
Neosporna veza ovog projekta sa našim konceptom je i sama ideja o povezivanju sličnih i manje sličnih sadržaja, ‚‚mostovima‚‚ što predstavlja fizičku vezu, a sam čini novi arhitektonski motiv u okruženju, ali se ovi sadržaji povezuju i psihološki, na taj način što se slični alati (zelenilo, voda...) koriste u artikulisanju samih objekata, ali i njihovih veza.
Ova pojava da se elementi povezuju pojavljivanjem na više mesta, stvara pojavu sličnu onoj koju u virtuelnom svetu poznajemo kao ‚‚link'', pa smo taj pojam i iskoristili za naziv naše povezujuće strukture.
Projekat: Stanica Napulj
Arhitektonski tim: Benedetta Taglibue, Miralles Tagliabue EMBT
Inzenjerski tim: MC2. Julio Martínez Calzón
Datum: januar 2005.
Klijent: La Metropolitana di Napoli
2004. godinhe grad Napulj raspisuje konkurs za novu stanicu medjugradske zeleznice. Nova podzemna stanica sa svojom podzemnom vezom sa gradom transformise nadzemnu povrsinu u kompleksnu topografiju sa komunikacijama na vise nivoa. Sto se tice nekog makro nivoa, stvara se jedna sasvim nova slika dela grada, sa drugacijom fizickom strukturom i vecim javnim prostorima.
Relevantnost ovog projekta za projekat tima 5 se ogleda u samom cilju intervencija. Ovakvim, radikalnim intervencijama u jednom homogenom okruzenju stvara se prepoznatljiv i raznovrstan javni prostor koji omogucava bolju percepciju samog prostora. Takodje, novo ustanovljenim linijama kretanja na vise nivoa potvrdjuje se sama rec vodilj tima 5: inTERRAct
Izvor:
http://www.mirallestagliabue.com/index.asp
