Тема
Програм мастер студија „Десет речи“ је први део целогодишњег истраживања мега-старог друштва које разматра идеје и интерпретације здраве архитектуре за „ново старо доба“ на примерима Београда и Сингапура. Иако веома различити, ови градови имају две додирне тачке: популацију која рапидно стари и социјално становање грађено у духу Модерне. Идеја курикулума награђеног Беркли наградом 2014. је да се кроз концептуалну интерпретацију десет кључних речи карактеристичних за мега-старо друштво упореди одговарајућа архитектура из ове две средине. Кључне речи око којих се развијају концептуалне, програмске и просторне интерпретације теме су: мобилност, независност, меморија, усамљеност, страх, нада, поштовање, контрола, лепота, обнављање.
Симон де Бовоар је у својој чувеној књизи „Старост“ анализирала митове, идеологије, реалност и коначно тишину којом се старост окружује и која њоме влада. Истраживала је тему ставивши у фокус саму егзистенцију човека у овом периоду живота и детаљно описала узроке и околности под којима се губи ауторитет и контрола над сопственим животом. Педесет година касније промениле су се околности, али и актери-стари људи. Животни век је значајно продужен, наука најављује могућности физиолошког подмлађивања продужењем теломера, а корпоративни радни и животни амбијент као и глобално турбулентне економске и политичке околности ускраћују луксуз „мирне старости“ и намећу активност новим генерацијама старих људи. Ипак, успореност, губитак аутономије и дигнитета, родна и генерацијска неравноправност и економско осиромашење и даље су присутни, иако се у савременим околностима можда очитавају другачије. Стога су десет изабраних речи фундаменталних за профил старог доба само повод да се провери могућност њихове различите интерпретације у складу са специфичностима времена и простора. Од студената се очекује да приступ задатом пројекту буде креативан, авангардан и компетентан.
Пројектни програм
Задатак је да се на основу једне или више изабраних кључних речи најпре у истраживачкој фази пројекта поставе постулати, а потом развију и конкретни програми и пројекти Креативног центра за ново старо доба. Центар је планиран као платформа за креативни ангажман старијих особа кроз различите уметничке дисциплине, али и за социјане интеракције са свим осталим становницима блока. Амбиција центра је да кроз своје садржаје поновно успостави радост живљења и лепоту свакодневице као највећег спектакла старог доба. Креативни центар стога треба такође да има забавне, комерцијалне и рекреационе садржаје, као и програме радне, социјалне и здравствене подршке и друге дневно потребне функције које сваки студент са разлогом и ставом предлаже.
Спектакл свакодневице треба схватити као одговор на осиромашену стварност са којом су старији најчешће суочени. Спектакл свакодневице је пре свега концептуални простор у коме се имагинација и реалност сусрећу. Резултанта овог преклапања је парадоксални и вибрантни простор који ангажује око себе више генерација кроз сусрете, креативност и уметност и све остале активности које би могле да генеришу радост живота. Стога, упркос конвенционалном имену, тема захтева иновативне интерпретације како би се реалност старости и надреалност снова и жеља у том добу спојили у стварању нове слике простора здраве свакодневице.
Комплексност овог задатка захтева ангажовање интуиције исто толико колико и логике, као и вешто баратање елементима пројектантског заната. Захтева дисциплину у постављању програмско-наративне потке пројекта, али и креативност у ангажовању прагматичних елемената материјализације и детаља којима се гради језик нарације.