Rukovodilac predmeta: dr Marija Milinković, docent

Učesnici u nastavi: Miloš Stojković, student MASA; Aleksandra Ognjanov, student MASA

M9_Master diplomski projekat

Poznanj (Poljska)_Unapređenje centralne gradske teritorije
Rekonstrukcija, razvoj, integracija i koncept buduće izgradnje

mentor: prof.Petar Arsić, dipl.inž.arh
konsultatnt: prof.Dimitrije Mladenović, dipl.inž.arh
fotografija: železnička stanica u Poznanju 1863.g
izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/File:Poznan-jezyce.jpg

Master akademske studije_Izborni predmet

PROSTORNA KOMPOZICIJA

prof.Petar Arsić

saradnik u nastavi; ass. Ivica Nikolić

STUDIO PROJEKAT 3 - Urbanizam
rukovodilac kursa: prof. Petar Arsić dipl.inž.arh
saradnik u nastavi: ass. Ivica Nikolić dipl.inž.arh
učesnik u nastavi: Ana Virijević MArch

UVOD U URBANISTIČKO PLANIRANJE

Schindler award SHENZHEN  2015

 

rukovodilac nastave: doc.dr Danijela Milovanović-Rodić

saradnik u nastavi: ass. Ivica Nikolić

Ciljevi predmeta su upoznavanje sa osnovnim pitanjima uloge, obuhvata i domena urbanističkog planiranja.

 

Тема

Програм мастер студија „Десет речи“ је први део целогодишњег истраживања мега-старог друштва које разматра идеје и интерпретације здраве архитектуре за „ново старо доба“ на примерима Београда и Сингапура. Иако веома различити, ови градови имају две додирне тачке: популацију која рапидно стари и социјално становање грађено у духу Модерне. Идеја курикулума награђеног Беркли наградом 2014. је да се кроз концептуалну интерпретацију десет кључних речи карактеристичних за мега-старо друштво  упореди одговарајућа архитектура из ове две средине. Кључне речи око којих се развијају концептуалне, програмске  и просторне интерпретације теме су: мобилност, независност, меморија, усамљеност, страх, нада, поштовање, контрола, лепота, обнављање.

 Симон де Бовоар је у својој чувеној књизи „Старост“ анализирала митове, идеологије, реалност и коначно тишину којом се старост окружује и која њоме влада. Истраживала је тему ставивши у фокус саму егзистенцију човека у овом периоду живота и детаљно описала узроке и околности под којима се губи ауторитет и контрола над сопственим животом. Педесет година касније промениле су се околности, али и актери-стари људи. Животни век је значајно продужен, наука најављује могућности физиолошког подмлађивања продужењем теломера, а корпоративни радни и животни амбијент као и глобално турбулентне економске и политичке околности ускраћују луксуз „мирне старости“ и намећу активност новим генерацијама старих људи. Ипак, успореност, губитак аутономије и дигнитета, родна и генерацијска неравноправност и економско осиромашење и даље су присутни, иако се у савременим околностима можда очитавају другачије. Стога су десет изабраних речи фундаменталних за профил старог доба само повод да се провери могућност њихове различите интерпретације у складу са специфичностима времена и простора. Од студената се очекује да приступ задатом пројекту буде креативан, авангардан и компетентан. 

Пројектни програм

Задатак је да се на основу једне или више изабраних кључних речи најпре у истраживачкој фази пројекта поставе постулати, а потом развију и конкретни програми и пројекти Креативног центра за ново старо доба. Центар је планиран као платформа за креативни ангажман старијих особа кроз различите уметничке дисциплине, али и за социјане интеракције са свим осталим становницима блока. Амбиција центра је да кроз своје садржаје поновно успостави радост живљења и лепоту свакодневице као највећег спектакла старог доба. Креативни центар стога треба такође да има забавне, комерцијалне и рекреационе садржаје, као и програме радне, социјалне и здравствене подршке и друге дневно потребне функције које сваки студент са разлогом и ставом предлаже.

Спектакл свакодневице треба схватити као одговор на осиромашену стварност са којом су старији најчешће суочени. Спектакл свакодневице је пре свега концептуални простор у коме се имагинација и реалност сусрећу. Резултанта овог преклапања је парадоксални и вибрантни простор који ангажује око себе више генерација кроз сусрете, креативност и уметност и све остале активности које би могле да генеришу радост живота. Стога, упркос конвенционалном имену, тема захтева иновативне интерпретације како би се реалност старости и надреалност снова и жеља у том добу спојили у стварању нове слике простора здраве свакодневице.

Комплексност овог задатка захтева ангажовање интуиције исто толико колико и логике, као и вешто баратање елементима пројектантског заната. Захтева дисциплину у постављању програмско-наративне потке пројекта, али и креативност у ангажовању прагматичних елемената материјализације и  детаља којима се гради језик нарације.   

 

Rukovodilac predmeta: dr Ljiljana Blagojević, vanredni profesor

Saradnik u nastavi: mr Dragana Ćorović, asistent

Rukovodilac

Doc. dr Mirjana Devetaković, dipl. inž. arh.

Rukovodilac:

Prof. dr Ljiljana Petruševski

Učesnici u nastavi:

doc. dr Mirjana Devetaković

Jelena Ivanović, dipl. mat.

Rukovodilac:

Prof. dr Ljiljana Petruševski, dipl. mat.

Rukovodilac:

Prof. dr Ljiljana Petruševski, dipl.mat.

Učesnici u nastavi:

dr Mirjana Devetaković, dipl. inž. arh.
Jelena Ivanović, dipl. mat.

Основни циљ предмета је да се студенти упуте на правилно разумевање релација и интеракција простора, контекста и здравља. Фокус је на базичним темама које дефинишу здраве просторе и на упознавању са методама њихове анализе, критичког истраживања и унапређивања. Циљ је и да студенти стекну способност бављења следећим питањима :
Како да разумемо улогу архитектуре у концепту хумане екологије?
Како да архитектуром креирамо здрава и добра места?
Како да бављење патогеним просторима заменимо креирањем салутогених места?
Како да научено /схваћено применимо у постојећем изграђеном контексту?

Основне тематске области и нивои на којима се однос простора и здравља разматрају кроз теоријску наставу на овом предмету су:
-Нови концепти и теорије здравих простора - правци и нове идеје, креативна решења.
-Урбани феномени – здрав град као метапросторни феномен и стимулишуће место.
-Хумана екологија кроз историју и пројекције за будућност.
-Нови погледи на основне карактеристике простора које утичу на здравље
-Теме: форма, функција и стил, чулност и хаптичност , оријентација и тело у простору, окружење и одрживост, универзални дизајн и адаптабилност, нове технологије и простор.
-Друштвени, културни и контекстуални аспекти здравих простора
-Здрав простор као полигон за критичко и креативно преиспитивање и унапређење.

Кроз практичну наставу и активни ангажман са корисницима бавимо се реалним просторима новобеоградског блока 28. Анализирају се интеракције људи и сложеног просторног и социјалног контекста у коме егзистирају. Посебно се истражују теме од важности за добробит корисника свих генерација у околностима мега-старог друштва.
Кључне и карактеристичне речи око којих се развијају концептуалне, програмске и просторне интерпретације теме су: мобилност, независност, меморија, усамљеност, страх, нада, поштовање, контрола, лепота, обнављање. Завршни рад је предлог унапређења-

Rukovodilac predmeta: dr Ljiljana Blagojević, vanredni profesor

Saradnik u nastavi: mr Dragana Ćorović, asistent