Izborni sistemi

Politicke konsekvence izbornih sistema, Lajphart je istrazivao na empiriji 32 tipa izborna sistema u 20 zemalja u intervalu od cetiri decenije. On vrsi reanalizu Reove studije o politickim ucincima izbornih sistema, afirmisuci njegov pristup i relativizujuci, pa i revidirajuci nalaze do kojih je Re dosao. Lajphart dovodi u vezu 15 nezavisnih varijabli izbornog sistema sa 10 rezultata.

Varijable izbornog sistema u teorijskoj i empirijskoj Lajphartovoj analizi:

(1)Izborni obrazac, (2)velicina izborne jedinice; (3)struktura glasanja; (4)oblik legislature; (5)ogranicenja izbornog prava; (6)nacin pristupanja stranaka i kandidata izbornom procesu; (7)nacin pristupa biraca izbornom procesu; (8)struktura polit. takmicenja; (9)specificnosti nacina glasanja; (10)specificnosti postupka pretvaranja glasova u mandate; (11)podela na izborne  jedinice; (12)pravila finansiranja izborne kampanje; (13)vremenska pravila u izbornoj kampanji; (14)broj i vrsta subjekata biranja; (15)stepen povezanosti izbora

Posledice navedenih varijabli koje determinisu ucinak izbornog sistema on navodi:

1) stepen visestranacja,

2)stepen proporcionalnosti u relaciji glasovi-mandati,

3) tendencije fabrikovanja parlamentarne jednostranacke vecine,

4) organizaciju stranaka,

5 )polarizaciju birackog tela na ideoloskim osnovama,

6) ucesce biraca na izborima,

7) predstavljenost etnickih,

8) rasnih i

9) kulturnih manjina i

10) regionalnu i nacionalnu integraciju. Mnogobrojne relacije varijabli i konsekvenci Lajphart fokusira na pet osnovnih(3+2).

Tri varijable –

1)izborna formula (vecinska ili proporcionana),

2)velicina izborne jedinice (broj kandidata u izbornoj jedinici) i

3)nacin glasanja ( za kandidate jedne ili vise stranaka) – presudno oblikuju dve najvaznije politicke posledice:

o   stepen visestranacja i

o   stepen proporcionalnosti.

Dosao je do zakljucka da je odnos izborne formule i stepena proporcionalnosti, kao i odnos velicine izborne jedinice i stepena proporcionalnosti jace izrazen nego sto je to slucaj u Reovoj analizi. Ali zato nalazi pokazuju da je odnos izborne formule i stepena visestranacja , kao i odnos velicine izborne jedinice i stepena visestranacja znatno slabiji nego sto je tvrdio Re .Najzad, veza izmedju nacina glasanja i visestranacja vaznija za Lajpharta nego za Rea. Lajphart povezuje uticaj izbornih sistema sa svojom klasifikacijom tipova savremene demokratije. S jedne strane, izborni sistemi su konstitutivne osnove razlicitih modela demokratije, a sa druge, politicke konsekvence izbornih sistema predstavljaju strukturna obelezja savremenih demokratskih poredaka.

Razlikuje dva osnovna tipa demokratije:

•         vecinski(vestminsterski); zasniva se na polit.odlucivanju demokratski uspostavljene vecine.Obelezja: vecinski sistem koji blokira male stranke; bipartizam; jednopartijska vlada; dominacija izvrsne vlasti nad zakonodavnom; jednodomni parlament ili bikameralni sa zanemarljivim ingerencijama gornjeg doma; centralisticko oganizovanje konsenzualni drzavne strukture i manjkavost pravosudne kontrole.

•         konsenzalni  tezi da u politickom odlucivanju sudeluje sto veci broj subjekata u sto vecoj saglasnosti sa odlukama vlade (kvalifikovana vecina ili konsenzus). Pociva na: proporcionalnom izbornom sistemu; koalicionim vladama; ravnotezi egzekutive i legislative; dvovdomom parlamentu; pravosudnoj kontroli i federalnoj; naglasenoj decentralizovanoj drzavnoj strukturi

Lajphart ukazuje na tri posledice izbornih sistema koje postaju strukturno-institucionlna obelezja navedenih modela demokratije.

Vecinski izbori stvaraju bipartizam, omogucuju dve velike stranke na vlasti, jednostranacku vladu i prevlast vlade nad parlamentom.

Proporcionalni izbori produkuju visestranacki sistem, koalicionu vladu, ravnotezu vlade i parlamenta i vezuje se za konsenzualni model demokratije. On istice da izmedju dva skupa osobina postoje uzajamni odnosi (izborni sistem – partijski sistem).Zato on “politickim inzenjerima” preporucuje odabir tipa izbornog sistema za razvoj vecinskog ili konsenzualnog skupa karakteristika. Ovim idealtipskim modelima on je pridodao jos jedan element – oblik demokratskog politickog poretka, vezujuci parlamentrizam i prezidencijalizam za modele demokratskih poredaka. Lajphart naglasava da predsednicki sistem produkuje “vecinske efekte”, na stranacki sistem i tip vlade.On upucuje na to da barem formalno, predsednicki rezimi mogu delovati konsenzulno na odnos legislative i egzekutive, ali upozorava da to moze dovesti do koncentracije izvrsne vlasti (u  jednoj stranci i jednoj licnosti).

Sartori smatra da je Lajphart svoje premise do te mere “naduvao” da bi iz njih izvukao superiornu formu demokratije; Sartori sugerise da vecinski izborni sistem maksimalizuje konflikte i njima lose upravlja. Nasuprot Lajphartu on istice da nema nikakvog a priori razloga da se tvrdi da vestminsterski metod ne moze da se bavi spletom konsenzus-konflikt podjednako dobro ili cak bolje nego konsenzualni-konsocijacioni metod.

 

8

Lajphart – izborni sistem i tip demokratije

Politicke konsekvence izbornih sistema, Lajphart je istrazivao na empiriji 32 tipa izborna sistemau 20 zemalja u intervalu od cetiri decenije.On vrsi reanalizu Reove studije o polit.ucincimaizbornih sistema, afirmisuci njegov pristup i relativizujuci, pa i revidirajuci nalaze do kojih je Redosao.Lajphart dovodi u vezu 15 nezavisnih varijabli izbornog sistema sa 10 rezultata.

Varijableizbornog sistema u teorijskoj i empirijskoj Lajphartovoj analizi:

(1)Izborni obrazac, (2)velicina izborne jedinice; (3)struktura glasanja; (4)oblik legislature;(5)ogranicenja izbornog prava; (6)nacin pristupanja stranaka i kandidata izbornom procesu;(7)nacin pristupa biraca izbornom procesu; (8)struktura polit. takmicenja; (9)specificnosti nacinaglasanja; (10)specificnosti postupka pretvaranja glasova u mandate; (11)podela na izborne jedinice; (12)pravila finansiranja izborne kampanje; (13)vremenska pravila u izbornoj kampanji;(14)broj i vrsta subjekata biranja; (15)stepen povezanosti izbora

Posledice navedenih varijabli koje determinisu ucinak izbornog sistema on navodi:

 

1)

stepenvisestranacja,

2)

stepen proporcionalnosti u relaciji glasovi-mandati,

3)

tendencije fabrikovanjaparlamentarne jednostranacke vecine,

4)

organizaciju stranaka,

5)

polarizaciju birackog tela naideoloskim osnovama,

6)

ucesce biraca na izborima,

7)

predstavljenost etnickih,

8)

rasnih i

9)

kulturnih manjina i

10)

regionalnu i nacionalnu integraciju.Mnogobrojne relacije varijabli i konsekvenci Lajphart fokusira na pet osnovnih(3+2).Trivarijable –

1.)

izborna formula

 (vecinska ili proporcionana),

2.)

velicina izborne jedinice

 (brojkandidata u izbornoj jedinici) i

 

3.)

nacin glasanja

 ( za kandidate jedne ili ise stranaka) – presudnooblikuju dve najvaznije politicke posledice: a) stepen visestranacja i b) stepen proporcionalnosti.Dosao je do zakljucka da je odnos izborne formule i stepena proporcionalnosti, kao i odnosvelicine izborne jedinice i stepena proporcionalnosti jace izrazen nego sto je to slucaj u Reovojanalizi.Ali zato nalazi pokazuju da je odnos izborne formule i stepena visestranacja , kao i odnosvelicine izborne jedinice i stepena visestranacja znatno slabiji nego sto je tvrdio Re.Najzad, vezaizmedju nacina glasanja i visestranacja vaznija za Lajpharta nego za Rea.

Lajphart povezuje uticaj izbornih sistema sa svojom klasifikacijom tipova savremenedemokratije

.S jedne strane,

izborni sistemi su konstitutivne osnove razlicitih modela dem

., a sadruge,

 polit. konsekvence izbornih sistema predstavljaju strukturna obelezja savremenihdemokratskih poredaka

.