Kurs obezbedjuje studentima osnovno znanje o fizici elementarnih čestica. U prvom delu kursa se kroz teorijsku nastavu predstavljaju: osnovne osobine elementarnih čestica i fenomenološki aspekti interakcija koje deluju među njima, kao i osnovni elementi Standardnog modela elementarnih čestica. U drugom delu kursa se predstavljaju najvažniji aspekti eksperimentalne fizike visokih energija: osnove fizike akceleratora i detektora čestica, sa posebnim naglaskom na upoznavanje sa modernim eksperimentima i rezultatima tih eksperimenata na akceleratorskim instalacijama u svetu.


Основне академске студије 3 ЕСПБ

Доц. Зоран Поповић, проф Ђорђе Спасојевић

Да се студенти упознају са основним мерним инструментима, принципима и техникама мерења, као и самосталног постављања и извођења експеримената у молекуларној физици и термодинамици. Посебна пажња је посвећена обради експерименталних резултата  и њиховој презентацији у форми у којој се пишу савремени научни извештаји и радови.

Сарадници у настави: 

Доц. Иван Виденовић, Нора Тркља, Катарина Милетић, Светислав Мијатовић, Драгутин Јовковић, Срђан Ставрић

Стручни сарадници: 
Милош Маринковић,Милорад Мијић, Радојко Љубичић

1. Мерење температуре живиним и дигиталним термометром. 2. Мерење притиска (механички и дигитални мерачи). 3. Мерење малих сила торзионом вагом. 4. Мерење вискозности дигиталним вискозиметром. 5. Мерење електричне струје и напона дигиталним мултиметром.  6. Системи за аутоматско прикупљање података и пратећи софтвер; сензори. 7. Комерцијални софтвери за нумеричку обраду и графичко представљање експерименталних резултата. 8. Проверавање Мексвел-Болцманове расподеле. 9. Проучавање закона идеалних гасова (Бојл-Мариотов, Геј-Лисаков и Шарлов закон). 10. Проучавање закона реалних гасова (фазни прелаз течност-гас, критична тачка) . 11. Одређивање коефицијента адијабате методом Клемент-Дезорме. 12. Провера Њутновог закона хлађења и грејања. 13. Одређивање специфичне топлоте, латентне топлоте топљења и латентне топлоте испаравања за воду. Одређивање густине воде у функцији температуре. 14. Одређивање линеарног коефицијента термалног ширења чврстих тела. 15. Одређивање специфичне топлоте чврстих тела калориметарском методом. 16. Одређивање коефицијента површинског напона методом откидања у функцији температуре и састава. 17. Одређивање коефицијента вискозности (Њутновски и не-Њутновски флуиди) у функцији температуре, састава флуида и градијента брзине. 18. Проучавање топлотних машина (P-V дијаграм, коефицијент корисног дејства). 19. Проучавање закона топлотног провођења и одређивање коефицијента топлотне проводности чврстих тела. 20. Звук: проучавање осцилација жице, брзине звука, резонанције у цевима и спектра звучних таласа. 

Cilj kursa je savladavanje osnovnih principa mehanike fluida, molekularno-kinetičke teorije i fenomenološke termodinamike. U okviru kursa se obrađuju teme koje su vlo važne za dalje pročavanje na višim godinama studija (za Teorijsku mehaniku ili Satističku fiziku). Akcenat je na fenomenološkoj obradi tema, koja je jednostavnija, ali nudi vezu za realnim fizičkim problemima. Uvodi studente u tehniku aproksimacija, razdvajanja dominantnih efekata od onih manje važnih. 

 

Osnovni cilj kursa Fizičke mehanike, za studente smerova Teorijska i eksperimentalna fizika i Primenjena fizika je savladavanje osnovnih zakona i principa klasične mehanike: Njutnovih zakona i zakona održanja energije, impulsa i momenta impulsa. Tokom kursa, pored savladavanja osnovnih tema, studenti će biti podsticani i da vrše procene bazirane na čvrstim fizičkim osnovama. Pored toga na kraju kursa bi trebalo da budu sposobni da samostalno rešavaju probleme iz klasične mehanike kao i da steknu osnovu za budući razvoj analitičkog i naučnog načina mišljenja. 

 

 

4 ЕСПБ

Наставници: Ђорђе Спасојевић, Нора Тркља, Катарина Милетић, Светислав Мијатовић, Драгутин Јовковић, Срђан Ставрић

Стручни сарадници: Милош Маринковић, Милорад Мијић; технички сарадник: Раде Љубичић

Циљ предмета: да се студенти упознају са основним мерним инструментима, принципима и техникама мерења, као и самосталног постављања и извођења експеримената у физичкој механици. Посебна пажња је посвећена обради експерименталних резултата  и њиховој презентацији у форми у којој се пишу савремени научни извештаји и радови.

Садржај предмета: 1. Oсновни  инструменти за мерење дужине (метарска трака, механички и дигитални лењир са нонијусом, механички и дигитални микрометар, компаратор, катетометар). 2. Основни инструменти за мерење времена (механички и дигитални хронометер). 3. Основни инструменти за мерење масе (теразије, дигитална вага). 4. Основне особине инструмената (опсег, тачност, резолуција). 5. Процене грешака појединачних и поновљених директних мерења. 6.Систематске грешке и њихова корекција. 7. Индиректна мерења (запремина тела, густина чврстих тела и течности) и процена њихових грешака. 8. Системи за аутоматско прикупљање података и пратећи софтвер; сензори. 9. Комерцијални софтвери за нумеричку обраду и графичко представљање експерименталних резултата. 10. Изучавањње малих осцилација математичког клатна: мерење периода у зависности од дужине математичког клатна и параметарско одређивање убрзања Земљине теже; зависност периода математичког клатна од амплитуде осциловања. 11. Одређивање убрзања Земљине теже физичким клатном. 12. Проучавање основних закона динамике транслаторног кретања - осцилације на стрмој равни.13. Проучавање основних закона динамике ротационог кретања. 14. Одређивање момента инерције методом торзионих осцилација.  15. Проучавање еластичних и пластичних деформација чврстих тела; одређивање Јанговог модула еластичности. 16. Мерења модула торзије; механички хистерезис. 17. Проучавање судара код дводимензионалног кретања. 

Литература: Ђ.Спасојевић, Лабораторија физике 1

 

Savremena fizika II - deo Fizika čvstog stanja. Predmetni nastavnik doc. dr Slavica Maletić.

Синтеза знања из динамичке метеорологије, анализе времена, асимилације података и моделирања атмосфере кроз предмет прогноза времена, који представља главни циљ метеоролошке науке и праксе.

Упознавање са основим методима прогнозе времена. Овладавање новим и сложеним техникама у процесу припреме, асимилације, рачунања, интерпетације и оцене прогнозе времена, припрема за оперативни рад, као и увођење у научи рад.

Upoznavanje studenata sa standardnim softverom koji se koristi u naučnoj laboratoriji. Napredni rad sa programom Origin (statistička obrada podataka, korišćenje makroa, LabTalk itd.). Rad sa programom LabView (osnovne funkcije, povezivanje sa hardverom, programiranje itd.).

Uvod u savremenu teorijsku fiziku: osnovni koncepti i pojmovi analitičke mehanike i mehanike neprekidnih sistema; ovladavanje metodama Lagranževog i Hamiltonovog formalizma primenjenih na diskretne sisteme, kao i osnovnim teorijskim metodama koje se koriste pri modeliranju kontinualnih sistema.

Овладавање новим методама и моделима транспорта загађујућих материја у атмосфери, као и увођење у научни рад. Развој критичког мишљења и оспособљавање за самостално вођење оригиналних и научно релевантних истраживања и развој нових технологија и поступака у моделима транспорта загађујућих материја у атмосфери.

Практична примена анализе времена, асимилације података и прогнозе времена. Овладавање новим и сложеним техникама у процесу анализе, припреме, асимилације података, рачунања, интерпретације и оцене прогнозе времена, као и увођење у практични и научни рад.

Na ovom kursu studenti se upoznaju sa osnovama analitičke mehanike (Lagranžev i Hamiltonov formalizam), specijalne teorije relativnosti i mehanike fluida u meri da koriste ideje i metode ovih teorija u svom daljem školovanju.

Upoznavanje studenata sa osnovnim procesima nastanka atmosferskog elektriciteta u oblacima i atmosferskih pražnjenja.

Upoznavanje studenata sa osnovama daljinskih merenja pomoću radara i satelita u meteorologiji.

Upoznavanje studenata sa osnovnim zakonima stabilnosti u atmosferi, sa postupkom dobijanja izvedenih jednačina, graničnih površi, izučavanjem polja pritiska i vetra kinematičkim putem, kao i upoznavanjem sa energetikom atmosfere.

U okviru ovog predmeta studenti bi trebalo da usvoje osnovne koncepte i pojmove koji se koriste u teorijskoj analizi fizičkih pojava u neprekidnim sredinama uopšte, a posebno u fluidima (razumevanje primene osnovnih mehaničkih i termodinamičkih zakona na fluide, sposobnost njihovog matematičkog formulisanja pomoću vektorske i tenzorske analize, rešavanje i fizičko tumačenje rešenja jednostavnih slučajeva osnovnih diferencijalnih jednačina koje se javljaju u fizici fluida).  

Циљ наставе анализе времена је да студент упозна и разуме процесе и појаве у атмосфери полазећи од података из осматрања и закона који важе у атмосфери.