Izborni sistemi

• Većinski izborni sistem 

Većinski izborni sistem je izraz koji u najširem smislu označava izborne sisteme u kojima se neposredno biraju inokosni funkcionari ili pojedinačni članovi nekog predstavničkog tela između više kandidata, a pri čemu se izabranim smatra onaj koji je osvojio najviše glasova - odnosno relativnu ili kvalifikovanu (apsolutnu) većinu. U užem smislu se pod time podrazumijevaju sistemi biranja članova višečlanih predstavničkih tela (parlamenti, skupštine, školski odbori i sl.) u kojima birač ima pravo dati glas u tačno određenoj izbornoj jedinici gde može biti izabran samo jedan kandidat.

Većinski sistem je, kao jednostavniji sistem koji ne traži komplicirane matematičke operacije, stariji od proporcionlnog; posebno je raširen u anglosaksonskim zemljama gde se njegova primena smatra temeljem tamo raširenog dvostranačja, odnosno tzv. vestiministerskog sistema. 

Kao njegova prednost se često navodi kako biračima omogućava čvršću vezu sa kandidatom, odnosno mogućnost njegovog nagrađivanja i kažnjavanja; takođe se njemu posredno pripisuje veća politička stabilnost dvostranačkih zemalja. Kritičari navode da njegova primjena dovodi do propadanja velikog broja glasova, odnosno nezastupljenost političkih opcija i uz njih vezanih društvenih grupa koje čiji predstavnici nisu dovoljno snažni da budu izabrani u pojedinačnim jedinicama. Kao neke od metoda kojima se nastoji postići bolja zastupljenost i ispravni odraz volje u većinskom sistemu se navode dvokružni većinski sistem, odnosno gerrymandering sa kriterijemom pozitivne diskriminacije.

Većinski sistem je u bivšoj Jugoslaviji bio korišćen u svim republikama osim Slovenije i Crne Gore nakon samog uvođenja višestranačja 1990. Od tada je uglavnom napušten u korist proporcionalnog sistema.

Raspodela mandata se javlja u dva oblika: relativne i apsolutne vecine, tj.,kao:

• jednokruzni

(pobednik onaj ko osvoji najveci broj glasova biraca; podrazumevaju se jednomandatne izborne jediniceu kojima se takmice pojedinacni kandidati, a svaki birac ima jedan glas) i

•dvokruzni  izborni sistemi – dva tipa:

1)u kojima se u oba kruga glasanja za pobedu i osvajanje mandata zahteva relativnavecina glasaca.Prvi krug se razlikuje od drugog po tome sto je potrebno ispuniti razlicite uslove (osim vecine glasova pobednik mora osvojiti minimalan brojglasova biraca ili mora ucestvovati zakonski propisan minimalan broj biraca)

2)podrazumeva da je za pobedu u prvom krugu potrebna apsolutna , a u drugoms amo relativna vecina; validnost rezultata izbora moze ali i ne mora biti uslovljena brojem biraca. Ovaj tip je specifican po tome sto podrazumeva razlicite varijante kandidata koji mogu ucestvocati u drugom krugu (u nekim ucestvuju samo 2 kandidata sa najvise glasova, negde ucestvuju svi koji su presli zakonski prag, pojedini pustaju 3 kandidata sa najvise glasova, a izuzetak je onaj sistem koji predvidja mogucnost ucesce onih koji nisu ucestvovali u drugom krugu i to u neogranicenom broju)

U evoluciji izbornih sistema vecinski su apsolutno dominirali. Slabosti ovog metoda ogleda se utzv. efektu fabrikovanja vecine-dolazi do disproporcije u broju osvojenih glasova i mandata; posebno je zanimljiva varijanta vecinske formule sa apsolutnom vecinom koja podrazumeva drugi krug (u ovakvom tipu raste uticaj malih partija (raste koalicioni ucenjivacki potencijal).

• Proporcionalni 

Proporcionalni ili razmerni izborni sistem je izraz koji se koristi za izborne sisteme, odnosno metode izbora za predstavnička tela u kojima se umesto pojedinačnih kandidata biraju tzv. kandidatske liste, a tako osvojena mesta (mandati) raspoređuju u skladu s razmerom (postotkom) glasova koje je određena lista osvojila u odnosu na ukupan zbroj svih glasova. Postoje različite metode kojima se izračunava razmer glasova, odnosno rešavaju problemi vezani uz višak/manjak i tzv. "propale" glasove; neki od tih sistema predstavljaju i svojevrstan hibrid sa većinskim izbornim sistemima.

Proporcionalni izborni sistemi su se prvi put počeli pojavljivati s razvojem moderne demokratije u 19. veku. Jedan od prvih je izradio belgijski matematičar Victor D Hont, koji je po njemu dobio ime a koga su s vremenom preuzele brojne evropske države, pogotovo za vrijeme i neposredno nakon prvog svetskog rata.

Kao argument u prilog proporcionalnog sistema se često navodi da on najvernije odražava opštu volju birača, odnosno dozvoljava da budu adekvatno predstavljene sve političke opcije; proporcionalni sistem takođe sprečava svemoć vladajuće stranke odnosno promičevišestranačje temeljeno na konsenzusu i dogovoru. Kritičari, pak, drže da proporcionalni sistem isto tako može dati preveliki uticaj ekstremnim strankama, odnosno dovesti do trajne političke nestabilnosti kada se većinska vlada ovisi o podršci niza malih stranaka; glasanje za stranke umesto pojedinaca pak može dovesti do stvaranja partokratije i otuđenja predstavnika od svojih birača. Kao jedno od sredstava kojima se nastoji učvrstiti politička stabilnost, mnogi politički sistemi sadrže institut izbornog cenzusa

Na prostoru bivše Jugoslavije se primjenjivao na izborima u Kraljevini  Jugoslaviji, a nakon izbora 1990. su ga, u većoj ili manjoj mjeri, preuzele sve bivše jugoslovenske republike te ga po pravilu koriste za izbor predstavničkih tela na nacionalnoj i regionalnoj i, ređe, lokalnom nivou. 

Proporcionalni izborni sistemi  koriste veliki broj metoda za transponovanje glasova umandate. Pocivaju na:

a)      metodu izbornog broja- ovom se metodom se mandati u proporcionalnim sistemima distribuiraju po postupku u kome se utvrdjuje izborni broj –izborna kvota- kojom se deli ukupan broj glasova odredjene izborne liste u izbornoj jedinici. Kolicnik tih operacija predstavlja broj mandata koji pripada odredjenoj izbornoj listi (stranci ili koaliciji).Broj glasova koji dobije odredjena lista kostantan je. Menja se samo kvota – izborni broj.Podela izbornih kvota na:

(1)realne (stvarna, kako se jos naziva prirodna, kvota jeste kolicnik vazaceg broja glasova i stvarnog broja mandata) i

(2) modifikovane (ovde je delilac veci od broja mandata koji se raspodeljuju u izbornoj jedinici – tako se smanjuje izborna kvaota, smanjuje broj glasova koji se mora dobiti da bi se osvojio jedan mandat, tj. povecava se sansa stranaka sa malim brojem glasova da osvoje mesta u palamentu) 

- Hareova metoda (naziva se i jednostavnom kvotom; delo je engleskog advokata); najbolje obrazlozena u delu o predstavnickoj vladi Dz.S.Mila. Njena slabost je u tome sto se njime ne mogu raspodeliti svi mandati, pa se ona mora kombinovati sa drugim postupcima –najmanjeg ili najveceg ostatka. G:M

 -Drupova kvota (takodje je delo engleskog advokata). Primenjuje se u anglosaksonskim zemljama, a poznata je pod imenom Hagenbah-Bisopova i Ofer-Badckova metoda. Njome se fiktivnim povecanjem delioca – broj mandata – smanjuje izborna kvota i favorizuju stranke sa manjim brojem mandata. Ova metoda se primenjuje i u raspodeli mandata u sistemu pojedinacnog prenosivog glasanja kao STV-Drupova kvota, a dobija se tako sto se standardna Drupova kvota uveca za jedan.G:(M+1)-

- Imperijal kvota (delo italijanskog statisticara), specificna za italijansko izborno pravo. Manja je od prethodne dve jer vestacki povecava broj mandata za dva a u modifikovanim oblicima za tri i cetri. G:(M+2) Metodi izbornog broja pripadaju jos i metoda uniformnog, zakonskog ili automatskog broja i

 -Nimajerova metoda-rec je o zakonskom fiksiranju broja glasova koji se mora osvojiti za jedan mandat. Podrazumeva da se broj mesta u parlamentu ne moze fiksirati, nego zavisi od broja glasalih. Istorijski se vezuje za ustav Vajmarske republike. Nimajerova metoda seprimenjuje tek od od 1987. u nemackom personalizovanom proporcionalnom sistemu umesto D’Ontove metode. Slabost jednakog broja jesu neraspodeljeni mandati i njihova dodatna raspodela razlicitimpostupcima, sto komplikuje distribuciju mandata i utvrdjivanje rezultata izbora, a cesto narusava proporcionalnost mandata i glasova. Metode jednakog broja, najcesceg delitelja, danas su dominantni u raspodeli mandata u proporcionalnim izbornim sistemima.

b)      •metoda najveceg broja

 -Adamsova metoda-nazvana po predsedniku SAD; nikada nije primenjena; konstruisana da bi resila problem predstavljanja drzava u Kongresu SAD. Uvodjenjem nule kao delitelja iskljucuje mogucnost da neka od federalnih drzava ostane bez predstavnika u Kongresu.

-Hantingtonova metoda (americki statisticar), pociva na istom principu kao i prethodna, ali je u upotrebi za distribuciju mandata za Kongres SAD za razliku od Adamsove. Izrazito favorizuje male stranke zbog nule kao pocetnog delitelja. Ostale metode se razlikuju po tome kojim strankama pogoduju.

 -D’Ontova  (najzastupljenija) Srbija-o njoj će više reči biti kasnije.

 -Imperijal metoda pogoduju strankama sa najvecim brojem osvojenih glasova, a Andreova (Danska) I Sen-Lezijeva (specificna za izborne sisteme skandinavskih drzava) pogodujus trankama male i srednje snage.

Cak i ove precizne matematicke operacije u raspodeli mandata ne moraju proizvesti proporcionalne rezultate; da bi proporcionalnost bila sto veca, ona zahteva sto vecu izbornu jedinicu i sto nizi izborni prag, u suprotnom, izborni sistemi sa malim i srednjim izbornim jedinicama proizvode znacajna iskrivljavanja u transponovanju glasova u mandate.

-Izborni prag (zakonska ili prirodna prepreka) ucenici izbora moraju savladati da bi ucestvovaliu postupku raspodele mandata. Razliciti su nazivi – prohibitivna klauzula reprezentativnosti,e kskluzivnosti ili inkluzivnosti, izborni cenzus. Za razliku od efekta izborne jedinice koja predstavlja prirodnu prepreku u raspodeli mandata, izborni prag je vestacka prepreka , cija je jedina funkcija da ostvari efekat partijske koncentracije, tj. da eliminise male stranke iz raspodele mandata. U proporcionalnim izbornim sistemima se razlikuje vise vrsta i oblika. Dominira izborni prag cija je visina utvrdjena zakonom; izborni prag ove vrste utvrdjuje se na jednom ili na vise nivoa (samo na nivou izbornih jedinica, na nacionalnom nivou, za raspodelu svih mandata, zaraspodelu samo ostatka mandata na visim nivoima distribucije mandata).Visina izbornog praga varira – on je nizi sto je nivo izbornog takmicenja visi. Ova vrsta izbornog praga najcesce se utvrdjuje jedinstveno, ali nisu retki primeri i diferenciranog izbornog praga (Grcka 1951, Ceska, Litvanija, Poljska, Rumunija). Diferencirani izborni prag se uglavnom utvrdjuje za koalicije.Stranke koje samostalno isticu izborne liste imaju nizi izborni prag od koalicija, 2,3,4 ili vise partija i za svaku od koalicija utvrdjuje se posebna visina izbornog praga.

•  Mešoviti izborni sistem

Razmišljanja psefologa o kombinovanim izbornim sistemima mogu sesvesti na dva oprečna stava. Prema prvom, mešoviti izborni sistemipredstavljaju mešavinu većinskih i proporcionalnih izbornih instituta,
nemaju vlastite karakteristike i zato nisu poseban tip izbornog sistema. Premadrugom, oni jesu novi tip izbornog sistema jer kombinovanje tradicionalnih elemenata iz većinskih i proporcionalnih izbornih modela proizvodi političke posledice koje su drugačije od učinaka koje imaju stari modeli. Kako se ipak radi o relativno novoj izbornoj instituciji, čija se struktura i politički učinci razlikuju od do tada uobičajenih, klasična dihotomna tipologija izbornih sistema na većinske i proporcionalne pokazala se preuskom. Problem klasifikovanja mešovitih izbornih sistema rešavan je na dva načina. Očuvanjem dihotomne tipologije i uguravanjem novih modela u jedan ili drugi klasičan tip. Ovakav pristup, na primer, koristi Nolen koji razlikuje personalizovane proporcionalne, kompenzacijske i segmentirane mešovite izborne sisteme, ali prva dva tipa svrstava u proporcionalne, a poslednji u većinske izborne sisteme. U jednom kasnijem radu on sve kombinovane izborne modele podvodi pod proporcionalne izborne sisteme, ali napominje da segmentirani odnosno rovovski izborni sistemi mogu uvećati disproporcionalnost izbornih rezultata što ih po karakteru približava većinskim sistemima. Na drugoj strani, nalaze se  autori koji uvažavaju specifičnosti kombinovanih sistema i dihotomnu tipologiju zamenjuju trihotomnom. No, u njihovom slučaju problem se usložnjava pri unutartipološkom razvrstavanju kombinovanih izbornih sistema.

U koegzistencijskim izbornim sistemima teritorija države je podeljena na dva dela: u jednom se izbori sprovode po većinskom sistemu u jednomandatnim jedinicama, a u drugom delu se u višemandatnim koristi proporcionalna izborna formula. Dve izborne formule koegzistiraju bez ikakvih međusobnih
uticaja.

Fuzijski sistemi su oni u kojima se većinska i proporcionalna formula primenjuju istovremeno u jednoj izbornoj jedinici. To praktično znači da se određeni broj mandata dodeljuje po većinskom, dok se preostali raspodeljuju po proporcionalnom izbornom sistemu.