Izborni dan
U vecini drzava izborni dan je nedelja ili zakonski praznik. Dan glasanja utvrdjuje se zakonom, a konkretan datum odredjuje se odlukom organa koji je nadlezan za raspisivanje izbora.U pojedinim drzavama glasanje traje i po nekoliko dana (Indija 5, Finska – Italija – Norveska, Svajcarska,Ceska, Slovacka 2). Izborni zakoni precizno regulisu izborni dan kao i: formiranje i uredjivanje biracikh mesta, konstituisanje birackih odbora, stampnje i distribuciju glasackih listica i ostalog izbornog materijala, obezbedjivajne tajnosti glasanja, posmatranje i kontrolu procesa glasanja
Biracko mesto
je zakonom utvrdjen prostor u kome se obavlja glasanje tokom izbornog dana. Formiraju se za onoliki broj biraca koji omogucava da svi u razumnom vremenskom razdoblju obave glasanje; da ne budu destimulisani udaljenoscu. Biracko mesto se odredjuje u prostorijama javnih institucija, drzavnih organa; sve cesca izborna zakonodavstva regulisu prostor u okolini birackog mesta (npr. krug od 50, 100 ili vise metara u kome se izricito zabranjuje izbornna propaganda).
Biracki odbori
rukovode glasanjem.To su izborni organi koji se gotovo u svim izbornim sistemima formiraju od pojedinaca koji imaju biracko pravo i prebivaliste na tom birackommestu, iskustvo u sprovodjenju izbora, uz ucesce podnosilaca političkih lista, nezavisnih, domacih istranih posmatraca. Biracki odbor preuzima
glasacki materijal– izvode iz birackih spiskova, odgovarajuci broj glasackih listica, glasacke kutije, odgovarajuce paravane, adekvatne obrasce u koje unosi rezultate glasanja na birackom mestu. Zakonima se propisuju radnje koje prethode otvaranju birackih mesta i pocetku glasanja. Sadrzaj, oblik i dimenzije glasačkih listica itd. uredjuju se izbornim zakonima, ili neretko i podzkonskim aktima, aktima izbornih organa (odluke, uputstva,pravilnici i sl.). U pojedinim izbornim sistemima insistira se na stampanju glasackih listica pod pojedinim uslovima (odredjena stamparija, u organizaciji izborne komisije itd.). Nasuprot tome, ponegde je stampanje glasačkih listica praceno od strane politickih stranaka.
U pojedinim izbornim sistemima glasanje se obavlja masinskim putem (perforacijom glasačkih listica, bilo elektronski, ukucavanjem odredjenih simbola). Najavljuje se mogucnost glasanja putemi interneta (Estonija 2004.)
-Prethodno glasanje– za one birace koji na dan izbora nisu u mestu prebivalista omoguceno je ostvarenje birackog prava pred posebnim birackim odborom (glasanje putem pisma omoguceno je za one kojiimaju stalno prebivaliste u drugoj drzavi, bolesne, nemocne, posadebrodova, zatvorenike, vojnike, diplomate i sl.)
- Glasanje tzv.dijaspore; neke drzave omogucuju takvim biracima da glasaju u diplomatskim predstavnistvima ili putem pisma; neke izricito zabranjuju glasanje van drzavne teritorije;negde se to pravo uslovljava ne posedovanjem dvojnog drzavljanstva; poznati su i izborni sistemi koji omogucavaju i glasanje i predstavljanje dijaspore preko simbolicnog broja predstavnika (Portugalija 2%, Angola 1,3%, Tajland 3,6%, u Hrvatskoj je u jednom periodu -’95. cak 10%). Po zavrsetku glasanja biracki odbori utvrdjuju rezultat i o tome sacinjavaju zapisnik. Nakon zatvaranja biralista, prvo se pecate ili unistavaju svi neupotrebljeni glasacki listici. Prebrojavanje glasova, u zavisnosti od vrste glasackih listica i tipa izbornog sistema, donekle se razlikuje, ali sve procedure propisuju da se u
1)zapisnik unose broj upisanih biraca na birackom spisku pobirackom spisku,
2)broj biraca koji su glasali po birackom spisku,
3)broj glasackih listica(vazecih – nevazecih),
4) broj glasova koji je dobio svaki kandidat tj. lista na birackom mestu. Rok obavljanja duznosti birackog odbora precizno je utvrdjen zakonom (u rasponu od 4-12h po zatvranju biralista). Pored stalnih birackih mesta, postoje i ona koja se nalaze van mesta prebivalista: u bolnicama,sanatorijumima, vojnim jedinicama, kazneno-popravnim ustanovama, brodovima. Na ovim birackim mestima se nastoji obaviti glasanje ranije; propisuje se do kada glasacki materijal mora stici do izborne komisije. Izborno pravo tretira biracko mesto kao neku vrstu ekstrateritorijalnog podrucja na kome vrhovnu vlast predstavlja biracki odbor. U proces posmatranja izbora ukljucuju se i medjunarodne organizacije– OUN, Savet Evrope, Evropski Parlament, OEBS itd. kao i nevladine specijalizovane organizacije koje se bave problematikom izbora.