Izborne kampanje
IZBORNE KAMPANJE
Izborne kampanje su planirane i organizovane politicke aktivnosti kojima izborni akteri nastoje da pridobiju sto vecu podrsku biraca i tako osvoje vlast. Ona predstavlja komunikacioni proces ukojem kandidati i stranke upucuju poruku biracima kako bi pridobili njihov glas.
- Dve glavne faze:
(1) PRIPREMA – podrazumeva planiranje, angazovanje strucnjaka razlicitog profila , agencije,osmisljavanje sredstva slanja poruka biracima.Ova faza traje od zavrsetka jednog izbornogciklusa pa donovih izbora.
(2) SPROVODJENJE - izborni akteri nastoje da ostvare planirane ciljeve – mobilizacija biraca da ucestvuju u glasanju, predstavljanje kandidata/stranaka i njihovih politickih programa i prikupljanje sreadstava i mobilisanje aktivista za kampanju
-STRATEGIJA KAMPANJE obuhvata pet elemenata:
1) Teme kampanje– poruke koje se upucuju biracima
2) Birace koje treba pridobiti za svoj program i ciljeve
3) Sredstva kampanje kojim se prenose poruke potencijalnim glasacima
4) Idealne termine za slanje poruka
5) Kadrovske, finansijske, temporalne resurse i potencijale
Izborno pravo u demokratskim drzavama danas veoma precizno utvrdjuje: trajanje izborne kampanje (posebno u elektron.medijima), vrste izborne propagande, propisuje limite u koriscenju vremena u elektronskim medijima i prostora u stampanim medijima, limitira finansijska sredstva koja se za te svrhe mogu upotrebiti, definise objavljivanje u medijima rezultata javnomnjenjskih istrazivanja itd. Dva pristupa u izbornom zakonodavstvu kada su u pitanju izborne kampanje:
• Prvi pristup se zasniva na otvornom pristupu medijima, bez ikakvog ogranicenja; karakteristican je za izborne sisteme pre znacajnog razvoja elektronskih medija i retko se praktikuje,
• Drugi model podrazumeva jednak pristup medijima svim podnosiocima izbornih lista. Uokviru ovog modela postoji nekoliko tipova:
a) ravnopravan tretman obezbedjuje se svim akterima u javnim medijima
b) zastupljenost podnosilaca izbornih lista u medijima odvija se na osnovu njihove parlamentarne predstavljanosti, broja podnetih kandidata, izbornih lista i sl. Ovaj model pravi razliku i u pogledu izborne kampanje na privatnim medijima: Koji zabranjuje izborne kampanje na privatnim medijima – rigidan (retko se primenjuje). Podrazumeva predstavljanje kandidata i stranaka na privatnim medijima na istim principima kao sto je to definisano za javne medije, ali uz finansijsku nadoknadu. Sa stanovista finansiranja postoje dva modela:
Prvi se ogleda u resenjima po kojima se svim podnosiocima izbornih lista obezbedjuju besplatni termini u javnim medijima, dodeljuju drzavne subvencije (u jednakim iznosima,proporcionalno broju kandidata i sl.). Ovaj model obavezno podrazumeva i limitiranje sredstava koja podnosioci izbornih lista i kandidatura mogu potrositi u izbornoj kampanji.
Drugi model pociva na odsustvu bilo kakvih limita finansijske prirode kada su u pitanjuizborne kampanje.Sve vise se potiskuje u razvijenim demokratskim drustvima.