Kandidovanje

Kandidovanje predstavlja proces kojim političke stranke biraju kandidate koji ce ucestvocati na opstim izborima za predstavnicke organe i dr. javne funkcije, ali i proces u kome tako izabrani kandidati podlezu verifikaciji – registraciji od strane izbornih tela. Kandidovanje ima dva aspekta: 

Selekcija kandidata: koji obavljaju političke stranke i to je “ekstralegalan proces”.Postupak selekcije kandidata u strankama i postupak kandidovanja pred zvanicnim izbornim organima ne podlezu identicnim uslovima. U stranackim predizborima kandidatima se uglavnom vrednuje duzina stranackog staza, starost, pol, obrazovanost, zanimanje,stranacka aktivnost, staz u parlamentu, ugled u izbornoj jedinici. Stranke same uredjuju pravila selekcije svojih kandidata po ovim kriterijumima.U savremenim izbornim sistemima ceste su odredbe u izbornim zakonima koje obavezuju stranke da selekciju kandidata obavljaju tajnim glasanjem i da sve odluke, kao i statutarna dokumenta na osnovu kojih su te odluke donete, moraju dostaviti izbornim telima koja vrse registraciju kandidata. 

Postupak nominacije kao “legalnog procesa”. Nominacija kandidata pred izbornim telima ne obuhvata samo kandidate stranaka i stranackih koalicija, nego i pojedince tzv.nezavisne kandidate, kao i kandidate raznih udruzenja, pokreta i sl. koji ne podlezu procesu selekcije kao kandidati u politickim strankama.Da bi neko bio nominovan za kandidata od strane bilo kog izbornog organa on mora ispuniti odgovarajuce uslove kojise propisuju izbornim zakonima. Uglavnom su to uslovi identicni sa onim za sticanje aktivnog birackog prava – drzavljanstvo, odredjena starost, poslovna sposobnost i prebivaliste.Pored navedenih uslova, da bi kandidatura bila prihvacena, odnosno, da bi kandidat ili kandidatska lista bili registrovani i potvrdjeni od strane nadleznog izbornog organa, moraju se ispuniti i neki drugi uslovi. Najcesce, to je odgovarajuci broj potpisa gradjana u izbornoj jedinici, koji na takav nacin podrzavaju kandidata. Osim ovog oblika podrske kandidaturi postoji jos izborna kaucija– zakonski odredjena suma novca koja se mora uplatiti na poseban racun odgovarajuceg drzavnog organa da bi kandidatura bila validna. Veoma su retki primeri u kojima se ova dva uslova primenjuju kumulativno, a cesci su izborni sistemi koji ove kriterijume kandidovanja primenjuju alternativno. Osim toga, kao uslov kandidovanja trazi se da svaki kandidat dâ izjavu da svojevoljno prihvata kandidaturu; da nema prepreka za kandidovanje; da ce napustiti funkciju koja je nespojiva sa funkcijom poslanika, itd. Kandidovanje i liste putem kojih se vrsi izbor dva su bitna i povezana elementa izbornog sistema.Postoje dva oblika kandidovanja:

 Pojedinacno (odgovara vecinskom izbornom sistemu)

kandidovanje po listama (karakteristicno za proporcionalne izborne sisteme, mada se moze sresti u vecinskim izbornim sistemima sa visemandatnim izbornim jedinicama).Razlikujemo dva oblika liste:

1)otvorenu omogucava biracima da prilikom glasanja izrazavaju razlicite kandidatske I stranacke preferencije, tako sto mogu da glasaju za kandidate sa razlicitih stranackih lista – oni stvaraju vlastitu izbornu listu, opredeljujuci se za kandidate sa razlicitih stranackih lista; ovakav oblik lista vezan je uz glasanje u kojem svaki glasac ima vise glasova i uz glasanje putem panasiranja (Luksemburg, Svajcarska)

2)zatvorenu

a) blokirana lista – podrazumeva da birac moze glasati samo za listu u celini; pogodna jer omogucava stranackim liderima da selekcijom kandidata i njihovim redosledom na listi, prakticno, balansiraju sastav poslaničkih klubova svojih stranaka, uz kombinaciju razlicitih obelezja (starosti, zanimanja, obrazovanja, regionalne zastupljenosti, manjinske predstavljenosti itd.).

 b)neblokirana lista – dopusta biracu da glasa za razlicite kandidate u okviru stranacke liste za koju se opredelio; one imaju prednost u odnosu na blokirane jer omogucuju slobodu biracima da kombinacijom sa metodom glasanja izrazavaju preferenciju prema kandidatima i na taj nacin donesu konacnu odluku o predstavnicima u Parlamentu; oni nisu blokirani redosledom kandidata (anglosaksonski – slobodne; kontinentalno – slabovezana).

Izborno zakonodavstvo utvrdjuje rokove u kojima se liste podnose nadleznom organu,; rokove u kojima se mogu otkloniti eventualni nedostaci; rokove u kojima se liste verifikuju (registruju iliodbacuju), kao i postupak zastite ukoliko podnosilac izborne liste smatra da mu je povredjeno izborno pravo.

-Ordinarno I kategorijalno glasanje je najrasprostranjenija klasifikacija razlicitih vrsta glasanja. Kategorijalno, podrazumeva da birac ima samo jedan glas i da ga daje jednom kandidatu ili izbornoj listi i javlja se u obliku jednostavnog pojedinacnog glasanja (klasicni jednokruzni i dvokruzni vecinski izborni sistem, kao i proporcionalni izborni sistem sa zatvorenim listama).U ordinarnom, birac raspolaze sa vise glasova, i zavisno od oblika glasanja ,moze ga upotrebiti na razlicite nacine (otvorene i zatvorene neblokirane liste, kao I proporcionalni izborni system pojedinacnog prenosivog glasa, posebni oblici vecinskog izbornog sistema, kao sto je alternativno glasanje i neki oblici vecinskog sa sistemom lista). U okviru ordinarnog glasanja razlikujemo: sistem glasanja sa dva glasa (podrazumeva da svaki birac imadva glasa – jedan za kandidata u jednomandatnoj izbornoj jedinici (personalni glas), a drugi za neku izbornu listu u visemandatnom izbornom okrugu (glas za listu); ovaj nacin glasanja karakteristican je za kombinovane izborne sisteme) I sistem glasanja sa vise glasova:

  • Ograniceno :birac raspolaze sa manje glasova od broja kandidata koji se bira;
  • Neograniceno glasanje: birac ima onoliko glasova, koliko se i kandidata bira), a prema nacinu upotrebe –kumulativno (birac sve glasove ili vise njih moze dati jednom kandidatu na listi), panasiranje(birac glasove moze podeliti kandidatima na razlicitim izbornim listama) i preferencijalno glasanje (glasove moze podeliti razlicitim, pojedinacnim kandidatima ili razlicitim kandidatimana izbornim listama).

 

Последња измена: среда, 30. мај 2018, 00:10