Uvod

Ne postoji jedinstvena definicija izbornog sistema. Najjednostavnije, izborni sistem predstavlja skup principa i procedura kojima se individualni glasovi birača prevode u poslanička mesta.

Izbori se najčešće određuju kao takmičenje između pojedinaca i grupa, prvenstveno partija, u jednom društvu, za dobijanje političko-upravljačkih pozicija. Prema tome izborni sistem je sistematizovan skup pravila za vođenje izbora.

Odabiranje izbornog sistema za svaku demokratiju spada u red najvažnijih institucionalnih odluka. Česti su primeri da su izborni sistemi namerno odabrani iz dva razloga:

 (1) zato sto politički  akteri nemaju dovoljno informacija i znanja o konsekvencama pojedinih tipova izbornog sistema pa posežu za kopiranjem – “politickom transplatacijom”

(2) zato što su politički akteri “dobro informisani” i svoje znanje koriste za promociju onog izbornog sistema koji ce uvećati njihove šanse u izbornoj utakmici.

Pojam izbornog sistema ima šire i uže značenje. 

  • Prema užem izborni sistem je način na koji građani izražavaju svoje opredeljenje za pojedine stranke i kandidate i postupak kojim se ti glasovi pretvaraju u mesta u parlamentu (operativniji za proučavanje politickih posledica koje izborni sistemi proizvode, za procene oko odabira tipa izbornog sistema i njegovu reformu.
  • prema širem, rasprostranjenim u zemljama sa kratkom izbornom tradicijom, izborni sistem obuhvata sve što se tice izbornog procesa – od izbornog prava pa do organizacije izbora (koristan za upoznavanje svih faktora koji deluju u izbornom sistemu i procesu).

Izborni sistem ili sistem glasanja se sastoji od niza pravila koja se moraju pratiti kako bi se glasanje moglo smatrati važećim i koja određuju način na koji se glasovi prebrojavaju i računa konačan rezultat. To je metod kojim glasači prave izbor između kandidata, često na izborima ili na referendumu. Studija koja je formalno definisala izborni sistem zove se teorija društvenog izbora ili teorija glasanja, koja je podoblast političkih nauka, ekonomije ili matematike.

Najopštija podela izbornih sistema je na većinske, proporcionalne i mešovite. Tip izbornog sistema značajno utiče na politički život jedne zemlje, o čemu će više biti reči kasnije. Bitno je napomenuti da, različiti izborni sistemi mogu dati različite rezultate, naročito tamo gde ne postoji jasna većinska prednost. 

Današnje rasprave o izbornim sistemima sve manje se ravnaju prema prototipima parlamentarne vlasti isve više uključuju praktična iskustva.I teorija i praksa upućuju na nekoliko važnih činilaca koji semoraju imati u vidu prilikom istraživanja izbornih sistema, koji se u žaru političkih  i laičkih rasprava potiskuju u drugi plan ili potpuno izostaju:

1) Idealan tip izbornog sistema ne postoji. Efekti koje će odredjeni model proizvesti zavise od niza različitih faktora, a njihova sistematizacija i proučavanje uvek moraju da računaju sa varijablama prostora i vremena.

 

2) Od izbornih sistema se očekuje da zadovolje participaciju, koncentraciju,predstavljanje, jednostavnost, legitimnost – razlicite funkcionalne zahteve. To po pravilu nije moguće.Što tezi većoj funkcionalnosti, to je izborni sistem komplikovaniji, a ako izborni sistem zadovoljava samo jedan od ovih kriterijuma, on je po pravilu neadekvatan sa političkim efektima koji generošu rasprave o izbornom pravu tj. njegovim reformama. 

 

3) Rangiranje navedenih funcionalnih ocekivanja, prvenstveno zavisi od stranačkih kalkulacija, ređe od teorijskih prednosti i preporuka dizajnera izbornog sistema i od sociostrukturnih karakteristika konkretnog društva. 

 

 

4) Nema izbornog sistema koji moze da optimalno zadovolji sve funkcionalne zahteve.

Težiti tome znaći proizvoditi konflikte između željenih i stvarenih efekata (maksimalno poštovanje jednog zahteva neminovno potiskuje druge funkcionalne zahteve).

 

5) Zalaganje političkih aktera za određeni tip izbornog sistema uvek pokazuje kako ti akteri vrednuju funkcionalne zahteve.

To govori o njihovom nedovoljnom poznavanju problematike izbornog sistema ili o pojednostavljenom uverenju da se povecanjemi spunjavanja jednog funkcionalnog zahteva isti efekat moze ostvariti i na drugom planu

 

6) Izborni sistemi koji teže da maksimalno ispoštuju funkcionalne zahteve, po pravilu su veoma kompleksni.

Način njihovog funkcionisanja i političke konsekvence takvih izbornih sistema nije lako shvatiti (sastoje se od velikog broja različitih, često kontradiktornih tehničkih elemenata koji na različite načine utiču jedni na druge).      

 

Sve ovo govori koliko je teško ispuniti određene funkcionalne zahteve koji se postavljaju pred izborni sistem – zato su reforme izbornog prava u mladim demokratijama relativno česte.

 

U teorijskim raspravama, od izbornih sistema se očekuje pet funkcionalnih zahteva:  predstavljanje, koncentracija i efikasnost, participacija, jednostavnost i legitimnost. 

 

U svim raspravama o političkim konsekvencama izbornog prava, ove funkcije imaju veliku ulogu i predmet su analize i pričavanja sa stanovišta ostvarivosti u konkretnom izbornom sistemu. 

 

Последња измена: уторак, 29. мај 2018, 13:15