Атомска спектрохемија је обавезан предмет који се слуша у јесењем семестру треће године и вреди 7 ESPB бодова. Курс се састоји из предавања, експерименталних вежби и интерактивне наставе. Све активности студената током наставе (наставни колоквијуми, колоквијуми за вежбе, експерименталне вежбе и извештаји) бодују се и заједно са бодовима на усменом испиту одређују завршну оцену на предмету.

Програм предмета садржи: теоријске основе атомске спектроскопије (општа, фина и хиперфина структура спектара, вероватноће прелаза, утицај електричног и магнетног поља на спектре атома, интензитети, апсорпција и ширење спектралних линија, рендгенски спектри и спектри флуоресценције, стимулисана емисија и ласери…); основе експерименталне технике за добијање атомских спектара (врсте и особине спектралних апарата, детектори, врсте и особине спектрохемијских извора); принципе квалитативне и квантитативне спектрохемијске анализе; спектрохемијске методе: емисиона (пламен, лук, ИСП), апсорпциона (пламене и непламене методе атомизације) и флуоресцентна спектрометрија, рендгенска флуоресцентна и масена спектрометрија.

У оквиру практикума Атомске спектрохемије постоји 12 експерименталних вежби подељених у три целине (колоквијума).

Студенти усвајају терминологију из физичке хемије и сродних наука, читају и преводе научне радове и апстраке са енглеског језика и савладавају и анализирају њихову структуру и садржај.

Студенти умеју да читају и разумеју начуне радове и чланке из физичке хемије и сродних области, разматрају актуелне научне теме. Боље су припремљени за даље студирање и научни рад јер умеју лакше да проналазе и читају стручну светску научну литературу на енглеском језику.  Анализа структуре и елемената начуног рада са нагласком на апстракте из научних часописа. Читање актуелних научних текстова из физичке хемије и сродних области, са фокусом на основну терминологију и појмове везане за физичку хемију као и релевантне области као што су наноматеријали, наука о материјалима, биоматеријали, полимери, електрохемија, форензика, обновљиви извори енергије, заштита животне средине. Читање текстова познатних научника и текстова са фокусом на актуелене теме из науке.

Теоријско и практично упознавање са процесом примене рачунара за решавање физичкохемијских проблема, симулацијама и моделирањем физичкохемијских система. Основе рачунарског хардвера и рад у Линукс окружењу. Курс основног и напредног програмирања у МАТЛАБ окружењу.

Циљ је да се студент кроз теоријску и практичну наставу упозна са основним појмовима, законитостима, експерименталним методама молекулске спектрохемије као и могућностима веома широке примене датих метода у фундаметалним и примењеним савременим истраживањима.

У оквиру предмета се предају следеће области: Врсте молекулских кретања и односи њихових енергија. Врсте молекулских спектара и области појављивања. Феномени интеракције ел.маг. зрачења и молекула. Моменат прелаза, вероватноћа и интензитет прелаза. Симетрија молекула. Ротација и рот. спектри дво- и више- атомских молекула. Вибрације и виб. спектри дво- и вишеатомских молекула. Раманов ефекат, врсте раманских спектара. Електронски спектри дво- и више- атомских молекула, типови прелаза и опште  карактеристике. Спектри лунимисценције, опште карактеристике и подела. Спектри спин резонанције. Регистровање молекулских  спектара и могућности њихових примена.

Hemijska termodinamika je obavezan predmet na 1. godini osnovnih akademskih studija.


Ovaj kurs ima za cilj proučavanje termodinamičkih veličina koje karakterišu realne termodinamičke sisteme, proučavanje hemijske ravnoteže u sistemima sa idealnim i realnim ponašanjem, proučavanje III zakona termodinamike, uvođenje pojma termodinamičkog ciklusa, kao i pojmova entalpije i entropije hemijske veze. Ishod predmeta se ogleda u razumevanju pojma parcijalne molarne veličine, fugasnosti, aktivnosti i koeficijenta aktivnosti; sposobnosti izračunavanja i eksperimentalnog određivanja ovih veličina; razumevanju pojma viška termodinamičkih funkcija; sposobnosti izračunavanja i eksperimentalnog određivanja konstante ravnoteže hemijske reakcije; razumevanju veze konstante ravnoteže sa standardnim termodinamičkim funkcijama kao i načina njihovog eksperimentalnog određivanja; razumevanju pojma apsolutne entropije sa stanovišta III zakona termodinamike kao i sposobnost izračunavanja entropije i razumevanju pojma entalpije hemijske veze.

Hemijska kinetika je obavezni predmet na 3. godini osnovnih studija.

Cilj predmeta: Razumevanje vremenskih tokova hemijskih reakcija, teorijskih osnova hemijskih promena i zakona koji opisuju brzinu odvijanja složenih hemijskih procesa.

Ishod predmeta: Po završetku kursa studenti su osposobljeni da:

  • Predstave vremenske tokove elementarnih i složenih hemijskih reakcija, homogenih, heterogenih i enzimski katalisanih reakcija i da obrazlože hemijske promene uslovljene energetskim faktorima 
  •  Upotrebe metode određivanja kinetičkih parametara i izvedu jednostavne kinetičke eksperimente primenom fizičkohemijskih metoda
  •  Primene znanja iz matematike, fizike, hemijske termodinamike, statističke termodinamike i elektrohemije na kinetiku hemijskih reakcija

Физичкохемијска анализа је обавезан предмет који се слуша у пролећном семестру четврте године.

Циљ предмета је да студент разуме принципе, области примене и ограничења различитих инструменталних метода.

Студент треба да буде оспособљен: да одабере одговарајуће инструменталне методе за анализу узрока у складу са потребама корисника; да изабере нову опрему у складу са потребама лабораторије и економском оправданошћу; да критички оцени и примени одговарајући квалитет мерења.

Општи курс физичке хемије 2 је обавезни предмет на првој години основних академских студија на Факултету за физичку хемију. 

Циљ предмета: Да се студенти упознају са особинама и равнотежом фаза као и појавама на граници фаза.

Исход предмета: Студент разуме и може да разматра структуру молекула на основу макроскопских особина као што су моларна запремина, индекс преламања, површински напон, електричне и магнетске особине. Може термодинамички да разматра особине бесконачно разблажених раствора као и равнотеже једно и више компонентних и вишефазних система. У стању је да конструише и интерпретира различите дијаграме фаза. Поред тога разуме појаве и познаје законитости на границама фаза и разуме њихов значај.

Biofizička hemija 1 je obavezan predmet na IV godini osnovnih akademskih studija Fizičke hemije.

Cilj predmeta: Primena fizičkohemijskih metoda u proučavanju bioloških sistema. Proučavanje strukture, oblika, konformacije biomolekula, konformacionih promena i dinamike tih promena, interakcije između biomolekula, mehanizama po kojima se odvijaju biološke funkcije molekula, efekata toplote, zračenja, reaktivnih hemijskih vrsta na biosisteme.

Ishod predmeta: Poznavanje fizičkohemijskih metoda za određivanje strukture i funkcije biomakromolekula, i povezivanje strukture sa funkcijom u ćeliji.

Fizička hemija čvrstog stanja predstavlja jedan od obaveznih predmeta na četvrtoj godini studija na Fakultetu za fizičku hemiju. 

Кurs uključuje sledeće oblasti: Zakoni elektrolize. Interakcije jon-rastvarač i jon-jon. Aktivnost elektrolita. Specifična i molarna električna provodljivost, zvisnost od koncentracije. Prenosni broj. Zakoni difuzije. Nernst-Plankova jednačina. Primene konduktometrije. Određivanje termodinamičkih funkcija hemijske reakcije iz merenja EMS. Zavisnost EMS od koncentracije reaktanata. Кoncentracioni galvanski elementi. Primene merenja EMS. Hemijski izvori struje. Elektrodni potencijal, skala stadardnih elektrodnih potencijala. Referentne elektrode. Potenciometrija. Struktura dvojnog električnog sloja. Priroda sporog stupnja elektrodnog procesa. Batler-Folmerova jednačina. Tafelova analiza. Reverzibilne elektrodne reakcije. Кinetika vodonične elektrode. Elektrohemijski aspekt korozije. Polarografija.

Кључно полазиште савремене науке је атомистичка теорија тј. схватање да је све састављено од атома (и молекула). У суштини овога погледа је то, да се макроскопске особине материје могу описати и разумети са становишта њихове атомске структуре. У предмету Атомистика изложене су експерименталне методе и научне теорије (атомски модели, таласна механика) на основу којих је могуће одредити особине атома, структуру атома (састав, енергију) и предвидети њихово понашање у интеракцији са другим честицама и пољима.

Обавезни курс на студијском програму Основне студије Факултета за физичку хемију (7 ЕСПБ).

Предмет представља  увод у квантну хемију. Са нагласком на теорију, служи као основа за студенте који ће се бавити теоријском хемијом, квантном хемијом, компјутационом хемијом и за оне који ће користити квантно- хемијске прорачуне у спрези са експерименталним радом у спектроскопији.


Kurs na 1. godini doktorskih studija iz Fizičke Hemije, na Fakultetu za fizičku hemiju, Univerziteta u Beogradu.

Kurs sadrži odabrane teme iz matematike koje mogu biti od koristi u fizičkoj hemiji.

Kvantno-mehanicki pristup problemima iz hemije, kompjutaciona hemija.